Dinastija Karađorđevići: Traže povrat imovine od Crne Gore, Srbije, BiH, Slovenije i Makedonije

Dinastija Karađorđevići: Traže povrat imovine od Crne Gore, Srbije, BiH, Slovenije i Makedonije
Share

Piše: Maja Živanović, Dušica Tomović, BIRN, Beograd, Podgorica

Porodica Karađorđević od Crne Gore traži povraćaj nekoliko miliona evra vredne imovine, uključujući i dvorac koji su komunisti konfiskovali nakon Drugog svetskog rata.

Prema dokumentu iz kancelarije porodice Karađorđević koji je BIRN dobio, Karađorđevići traže da im se vrate dvorac i vila u Crnoj Gori, ali i imovina u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

U dokumentu se navodi da porodica Karađorđević želi povraćaj vile Miločer, dvorca Ljeskovac na Rijeci Crnojevića, kao i kuća na Cetinju u kojoj je kralj Aleksandar rođen.

Iz kancelarije porodice Karađorđević za BIRN kažu da porodica neće komentarisati ovaj slučaj, jer je još uvek u toku.

Karađorđevići traže rudnike zlata

Bivša kraljevska porodica traži da im se vrate rudnici zlata i uglja u BiH i u Srbiji, biblioteka u Beogradu i električna centrala na brdu Oplenac u blizini Topole, stoji u dokumentu koji je BIRN dobio.

Karađorđevići takođe traže povraćaj vojne kasarne i druge imovine na Oplencu, vile na Bledu, kao i ostale imovine u Sloveniji.

Zahtevaju i povraćaj dragocenosti koje su predate Narodnoj banci Jugoslavije 1982. godine. Na listi su zlatne šipke, zlatni novčići, satovi i nakit.

 

Njihova je imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata, kada su u bivšoj Jugoslaviji na vlast došli komunisti. Ovu imovinu, u većem delu, danas koristi crnogorska država, ali jedan deo zemljišta i objekata u vrednosti od nekoliko miliona evra su privatizovane ili za njih postoji ugovor o korišćenju sa privatnim firmama.

Porodica je, kako je objavljeno 27. februara, zatražila povraćaj zemljišta od 22.000 kvadratnih metara u blizini Miločera, kod Budve.

Lokalna vlast u Budvi, sastavljena od nekoliko stranaka, koji su u opoziciji na državnom nivou, saopštila je da je zahtev uveden u službenu knjigu Uprave za imovinu, što znači da se zemljište, iako formalno u vlasništvu države, ne može prodati .

Ova odluka izazvala je oštre reakcije i podele u vladinoj koaliciji Budve, koju čine i prosrpske i procrnogorske stranke, a koje imaju različite stavove o ulozi koju su Karađorđevići imali u Crnoj Gori početkom 20. veka.

Neki Kađorđeviće smatraju oslobodiocima i najzaslužnijima za ujedinjenje Srba i Crnogoraca 1918. godine, dok su drugi stava da je kraljevska porodica kriva što je Crna Gora izgubila nezavisnost u 20. veku.

Međutim, gradski menadžer Budve Milo Božović je za lokalne medije 28. februara izjavio da luksuzna imovina u Miločeru i drugi vredni objekti i zemljište treba da budu vraćeni “stvarnim vlasnicima”, iako je izgrađeni hotel sa pet zvezdica, privatizovan i njim danas upravlja privatna grčko- crnogorska firma.

“To se odnosi ne samo na srpsku dinastiju, nego i na sve ostale građane, i smatram da treba da budu obeštećeni”, rekao je Božović.

Javnoj debati se priključila i Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, koja je od države zatražila da Karađorđevićima ili vrati imovinu ili isplati kompenzaciju za nju.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je 27. februara rekao da je “ono što je oteto, ono je i prokleto” i da se konfiskovana imovina treba vratiti zakonitom vlasniku, bez obzira ko je on.

Karađorđevići su 2014. godine najavili da će tražiti povraćaj luksuzne vile u Miločeru, koja je nekada bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, pored kraljevske plaže. Plaža je i dobila ime po tome što je ovo mesto do Drugog svetskog rata bilo omiljena destinacija za odmor kraljice Marije.

Vila Miločer, luksuzni hotel u posedu države, iznajmljene od strane grčko-crnogorske firme, do Drugog svetskog rata bio je registrovan kao vlasništvo kraljice Marije.

Kuća na Cetinju, u kojoj je rođen kralj Aleksandar, čiji povraćaj Karađorđevići takođe žele, danas je etnografski muzej.

Porodica traži da im se vrati i zamak na Skadarskom jezeru, kod Cetinja, koji je služio kao zimska kraljevska rezidencija.

Traže i dvorac Ljeskovac na Rijeci Crnojevića, zajedno sa zemljištem od 47.586 m2 na koji se on nalazi.

Sud u Beogradu je u aprilu 2014. godine rehabilitovao bivšu kraljicu Mariju. U odluci suda se kaže da su joj komunističke vlasti 1947. godine nelegalno oduzele imovinu i državljanstvo.

Ovom je odlukom omogućeno da na osnovu zakona o restituciji naslednici bivše kraljevske porodice mogu da traže povraćaj oduzete imovine.

Krajem 2013. godine sud u Beogradu je takođe doneo odluku da se vila na Dedinju, u kojoj je bila smeštena crnogorska ambasada, vrati Jelisaveti Karađorđević.