BiH i regionVijesti

Izveštaj: “Pomirenje” je neadekvatna reč za žrtve rata na Kosovu

Share

Piše: Die Morina, BIRN, Priština

 

Upotreba reči ‘pomirenje’ ne pomaže porodicama Albanaca na Kosovu i srpskim ratnim žrtvama da se suoče sa prošlošću, jer sugeriše da zločine treba oprostiti ili zaboraviti, kaže se u najnovijem istraživanju Centra za istraživanje, dokumentovanje i publikaciju.

Porodice Albanaca na Kosovu i srpske žrtve rata žele da se reč ‘pomirenje’ zameni frazom koja bolje odražava post-konfliktnu realnost na Kosovu, kaže istraživanje koje je u utorak objavio Centar za istraživanje, dokumentovanje i publikaciju.

“Postoji saglasnost između porodica žrtava i porodica nestalih da reč ‘pomirenje’ nije adekvatna za taj proces, niti za lokalni kontekst, a ni za razumevanje”, navodi se u izveštaju o istraživanju pod nazivom “Dekonstrukcija pomirenja na Kosovu”.

“Njihov stav je da je ovaj izraz kao takav učinio više štete nego dobra procesu suočavanja s prošlošću”, dodaje se u izveštaju.

Nora Ahmetaj, urednik ovog izveštaja, naglasila je da reč ‘pomirenje’ jednostavno uzrokuje iritaciju kod žrtava.

“Kada se spomene pomirenje, postoji veza sa zaboravljanjem, kao da neko traži od nas da oprostimo i zaboravimo šta se desilo u prošlosti”, rekla je Ahmetaj.

“Porodice žrtava su insistirale i mi smo se složili da se reč ‘pomirenje’ zameni sintagmom ‘živeti jedni s drugima u solidarnosti”, dodala je ona.

U istraživanju se takođe zaključuje da postoji velika različitost između Albanaca i Srba na Kosovu kada se govori o pronalasku istine, dobijanju pravde i postizanju oproštaja.

“Koncept ‘izvinjenja’ je daleko najsporniji koncept, jer pokazuje ogroman disparitet među različitim etničkim grupama (naročito Srbima i Albancima) o tome kako se to shvata i gleda, kao i od koga se očekuje da se izvini, ako je to uopšte adekvatna reč za osećaj koji žrtve očekuju”, navodi se u izveštaju.

Ahmetaj je takođe naglasila da istraživanje pokazuje da između Srba i Albanaca postoji nedostatak komunikacije.

“Albanski ispitanici insistiraju na izvinjenju i na tome da srpske vlasti treba smatrati odgovonim za zločine koje su počinili”, objasnila je Ahmetaj.

S druge strane, ispitanici Srbi smatraju kako je “svaki zločin individualan”.

U izveštaju se preporučuje usvajanje novog pristupa pomirenju.

Predlaže se da vlada Kosova i međunarodna zajednica “razviju pristup pomirenja od dna prema vrhu”.

Vlada Kosova treba da razmotri pilot projekte koji omogućavaju Srbima i Albancima na Kosovu da rade zajedno“, jer pomirenje između država može da potraje veoma dugo”, dodaje se u izveštaju.

Takođe se navodi da Evropska unija treba da udvostruči svoje napore i da ubedi kosovske institucije da okončaju nekažnjivost ratnih zločina.