BiH i regionVijesti

Žalbeni postupak na suđenju Radovanu Karadžiću: Kompjuterska analiza “može pokazati namjeru Karadžića u Srebrenici“

Share

Piše:Denis Džidić, BIRN, Sarajevo

U žalbenom postupku na suđenju Radovanu Karadžiću pred Mehanizmom za međunarodni krivični tribunal, dva britanska profesora traže da iznesu analizu napravljenu korišćenjem veštačke inteligencije, a u vezi sa namerom da se počini genocid u Srebrenici.

Profesori Ivon MekDermot Ris i Federiko Čeruti su od Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) zatražili da im se dodeli status “prijatelja suda” u žalbenom postupku na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske (RS), Radovanu Karadžiću.

Kako se navodi u zahtevu, britanski profesori su napravili analizu Karadžićeve prvostepene presude u novom kompjuterskom programu zvanom CISpaces, koji “implementira teoriju argumentacije kroz veštačku inteligenciju”.

Analiza se bavi zaključcima Prvostepenog veća – koje je Karadžića osudilo na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici i druge zločine počinjene u BiH – koje se tiču namera bivšeg predsednika RS-a da počini genocid u julu 1995. godine.

Profesorica MekDermot Ris za BIRN kaže da je predmet “Karadžić” odabran jer su “zaključci prvostepene presude o namerama za počinjenje genocida kritikovani u akademskim krugovima”.

“Mi smo želeli da pomognemo Žalbenom veću da odluči da li je Prvostepeno veće pogrešilo kada je donelo svoje zaključke, tako što ćemo ogoliti dokaze koji upućuju na te zaključke i naglasiti na šta pojedini dokazi upućuju”, rekla je MekDermot Ris.

Analiza u suštini, kako se navodi u podnesku Mehanizmu, izdvaja ključne činjenične zaključke Prvostepenog veća u vezi sa Srebrenicom, a zatim i veze koje je Veće pravilo između trenutaka kada je Karadžić saznao za određene činjenice i dešavanja na terenu, te naglašava nedostatke.

Uprkos činjenici da analiza ukazuje na manjkavosti, profesori MekDermot Ris i Čeruti kažu da je njihov zadatak samo iskazati logički sled Prvostepenog veća, te da je na Mehanizmu da odluči da li je presuda pogrešna.

“Često vidimo frazu u presudama da su zaključci doneseni na osnovu ‘svih dokaza’, što je jedan sveobuhvatni pristup. Mi smatramo da bi sistematski pristup, gdje su zaključci jasno i eksplicitno vezani za izvedene dokaze, pomogao međunarodnim sudovima i zajednicama gde su zločini počinjeni”, rekla je MekDermot Ris.

Dodala je da je “pisanje ove analize jedan mali korak ka tom cilju“.

Analiza je rađena u programu CISpaces, a Čeruti je za BIRN naveo da se radi o “alatu koji implementira teoriju argumentacije u veštačkoj inteligenciji”.

Haška tužiteljica Lorel Beig usprotivila se izlaganju ove analize u žalbenom postupku na suđenju Karadžiću.

Prema njenim rečima, izlaganja “prijatelja suda” se obično odnose na pravna pitanja, dok MekDermot Ris i Čeruti žele da iznesu stavove o zaključcima Prvostepenog veća.

Tužiteljka Beig je navela da analiza nije valjana s obzirom da isključuje razne zaključke donesene na osnovu “kontekstualnih dokaza”.

“Profesori pojašnjavaju da kada su naišli na podatke koji su u suprotnosti jedni s drugima, tretirali su ih kao podjednako moguće. Njihova nemogućnost da uzmu u obzir sudski proces kojim se vrednuje valjanost dokaza dovodi do toga da analiza nije vredna. Njihov pristup nije prilagođen analiziranju zaključaka Prvostepenog veća”, rekla je Beig.

Tužiteljka je takođe istakla da nije jasan način funkcionisanja programa CISpaces, odnosno da li je program sam od sebe izvukao ključne činjenice i zaključke, ili su to uradili autori, zbog čega zahtev britanskih profesora treba biti odbačen.

U martu 2016. godine, Haški tribunal osudio je Karadžića na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici, terorisanje građana Sarajeva, progone Bošnjaka i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Istom presudom, Karažić je oslobođen krivice za genocid 1992. godine.

Javno izlaganje žalbi na ovu presudu pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale zakazano je za 23. i 24. april.