Antiheroj
Žalbeni postupak: Tužioci i odbrana se žalili na presudu Ratku Mladiću
Tužilaštvo Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koje je nasljednik Haškog tribunala, uložilo je žalbu na dio presude kojom je Ratko Mladić oslobođen optužbe za genocid u pet opština u BiH. Riječ je o opštinama Foča, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica. Tužilaštvo traži da sud ispravi svoju raniju odluku i utvrdi da je postojala namjera uništenja bosanskih muslimana u tim opštinama sa genocidnim namjerama, navodi se u žalbi koju
Postavka SENSE-a u Beogradu: Izložba “MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“
Piše:Filip Rudić, BIRN, Beograd U glavnom gradu Srbije otvorena je izložba o činjenicama koje je utvrdio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) o sukobu na Kosovu 1998 – 1999. godine, koja će trajati devet dana. Fond za humanitarno pravo otvorio je u ponedeljak izložbu o ratu na Kosovu na kojoj su izloženi dokazi i sudski spisi MKSJ-a. Nemanja Stjepanović iz FHP-a sa sedištem u Beogradu, na otvaranju izložbe je
Žalbeni postupak na suđenju Radovanu Karadžiću: Kompjuterska analiza “može pokazati namjeru Karadžića u Srebrenici“
Piše:Denis Džidić, BIRN, Sarajevo U žalbenom postupku na suđenju Radovanu Karadžiću pred Mehanizmom za međunarodni krivični tribunal, dva britanska profesora traže da iznesu analizu napravljenu korišćenjem veštačke inteligencije, a u vezi sa namerom da se počini genocid u Srebrenici. Profesori Ivon MekDermot Ris i Federiko Čeruti su od Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) zatražili da im se dodeli status “prijatelja suda” u žalbenom postupku na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske
Svjedok Tužilaštva: Služba državne bezbjednosti Srbije “učestvovale u progonu i ubistvima civila”
Piše: Radoša Milutinović, BIRN, Beograd Vojni veštak, svedok Tužilaštva, na suđenju bivšim šefovima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, izjavio je da su jedinice službe učestvovale u progonu i ubistvima civila nesrpske nacionalnosti u ratu u Bosni i Hercegovini. Vojni veštak Rejno Tunens je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu u utorak izjavio da su jedinice SDB Srbije, tokom rata, učestvovale u nasilnom preuzimanju opština
Izveštaj: “Pomirenje” je neadekvatna reč za žrtve rata na Kosovu
Piše: Die Morina, BIRN, Priština Upotreba reči ‘pomirenje’ ne pomaže porodicama Albanaca na Kosovu i srpskim ratnim žrtvama da se suoče sa prošlošću, jer sugeriše da zločine treba oprostiti ili zaboraviti, kaže se u najnovijem istraživanju Centra za istraživanje, dokumentovanje i publikaciju. Porodice Albanaca na Kosovu i srpske žrtve rata žele da se reč ‘pomirenje’ zameni frazom koja bolje odražava post-konfliktnu realnost na Kosovu, kaže istraživanje koje je u utorak objavio
Aktivisti za ljudska prava: Kritike zbog odavanja počasti osuđenim za ratne zločine
Piše: Perparim Isufi, BIRN Aktivisti za ljudska prava uputili su kritiku Skupštini Kosova zbog minute ćutanja kojim je odata počast preminulom Haradinu Bali, haškom osuđeniku sa Kosova. Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je u petak Beograd i Prištinu da prestanu odavati počast osuđenim ratnim zločincima. To je bila njihova reakcija na odavanje počasti jedinom haškom optuženiku sa Kosova u Skupštini Kosova, ali i na učešće bivšeg oficira Vojske Republike
Moral pod represijom apsurda
Mi smo društvo moralnog apsurda. Kako drugačije objasniti stanje BiH nacije? Upravo ovakvi kakvi smo mi, kakvi su nam političari, intelektualci, mediji, moral, društvena atmosfera i političke podjele, činimo s tim karakteristikama jednu zaokruženu cjelinu koju slobodno možemo nazvati BH nacijom 21. vijeka. U dobrom i u lošem. Ostajemo, koliko god (ne)željeli tipični Bosanci, koji su ponekad Hercegovci i obnuto, različitih vjeronazora i suprotnih pogleda na prošlost, bez pogona za
Heroj vs. Antiheroj
Rođen je 21. novembra 1913. u Mrkonjić Gradu, Bosna i Hercegovina, u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Poslije 2 razreda Građanske škole u Mrkonjić-Gradu, odlazi na kovački zanat u Jezero kod Jajca. Kao kovački pomoćnik u Jajcu, pripadao je naprednoj radničkoj omladini. U Jajcu je stekao osnove političkog formiranja, zahvaljujući uticaju komunista —metalskih radnika, u čijoj se sredini nalazio.Poslije prelaska u Sarajevo (1937. godine) zaposlio se u Željezničkoj radionici, gdje se ističe u